Silovanje i seksualno zlostavljanje žena kažnjivo je u praktično svim državama sveta. Ipak, silovanje se još uvek ne posmatra kao napad na telesni integritet i pravo na samoodređenje jedne žene, već kao napad na običaje i moral. Posledica toga je da se u mnogo većoj meri pažnja obraća na reputaciju žrtve, nego na stvarno krivično delo počinioca.
U većini zemalja pod silovanjem se podrazumeva prisilan vaginalni seksualni odnos, a druga vrsta seksualnog odnosa ili čak korištenje predmeta pri istom spadaju u daleko blaža krivična dela "seksualnog zadovoljenja", iako se žrtva oseća ako ne isto, onda čak i jače povređenom i obeščašćenom. Osim toga, žrtve imaju problema sa dokazivnjem silovanja ukoliko im počinilac nije naneo teže fizičke povrede ili ukoliko su poznavele počinioca. U Pakistanu žene moraju imati čak četiti muška svedoka koji će potvrditi silovanje, inače im preti kazna zbog prevare u braku.
