Majda Puača, mlada Beograđanka, mirno će protestvovati protiv diskriminacije homoseksualaca na gej paradi koja će se 20. septembra održati u Beogradu. Porodica je prihvatila njeno pravo da voli žene, pa zašto to ne bi učinio i ostatak Srbije.
Majda Puača (30) se ne plaši da javno kaže da je lezbijka. Ipak, to ne znači da tek tako sme da se prošeta Beogradom držeći se s devojkom za ruku, a o poljupcu na javnom mestu da i ne govorimo. Iako ona zaista ne deluje bolesno, prema istraživanju CESID-a 70 odsto populacije u Srbiji misli da je homoseksualnost bolest koju treba lečiti i istrebiti. Zato će Majda u nedelju učešćem u „Povorci ponosa“ pokušati da skrene pažnju na diskriminaciju homoseksualaca. Povorku će podržati i njen otac, a majka će ostati kod kuće i, kao i svaka majka, brinuti da njeno dete ne dobije batine.
Bez obzira na roditeljsku podršku koju sada ima, Majda se seća da su je oni, kada im je saopštila da je lezbijka, poslali kod psihijatra.
- Imala sam 18 godina kada sam rekla mami. Bilo je sasvim spontano, tokom jednog razgovora, i čini mi se kao da se ona u prvi mah nije iznenadila. Posle nekog vremena rekla je tati. Dugo su tražili grešku u sebi, bili su zbunjeni, nisu znali šta da rade. Trebalo im je dve-tri godine da to sasvim prihvate, a mami je bilo teže. Prvo su me poslali kod psihijatra. Sećam se da mi je on postavljao veoma glupa pitanja poput „nosiš li oduvek kratku kosu?“ – priča ova topla i nežna devojka koja samo na prvi pogled deluje muškobanjasto.
Majda se od najranijeg detinjstva družila sa dečacima, nije volela da nosi haljine, a kad je kao tinejdžerka prvi put pokušala da se našminka, shvatila je da joj se to uopšte ne dopada. Iako je još tokom puberteta osetila da je drugačija, nije odmah bila sigurna zašto se razlikuje od svojih vršnjakinja.
− Sa 18 godina najbolji drug i drugarica pokrenuli su razgovor o tome sa mnom. Rekli su: „Slušaj, očigledno je da ti se sviđaju devojčice. Hajde da vidimo šta ćemo s tim“. Tada sam postala svesna da sam lezbijka – kaže, ali dodaje da je ipak odlučila da proveri privlače li je i dečaci. – Bila sam sa jednim momkom pre prvog odnosa sa devojkom, i to je bila potpuna katastrofa.
Tek posle tog iskustva Majda je bila sa ženom. Prva ljubav se dogodila na Malti, gde su, kako ova otvorena devojka priča, gotovo svi biseksualni. Marta, u koju se Majda tada zaljubila, bila je udata i imala je dete. Bila je to kratka, ali lepa ljubav.
− Tamo su homoseksualni odnosi mnogo slobodniji nego ovde. Kod nas se to skoro uvek krije. Nekad čak i ja, kad me osoba koju sam tek upoznala pita imam li dečka, odgovorim da nemam, umesto da kažem kako imam devojku – priznaje Majda, koja je već godinu dana u vezi sa Sofijom (na slici), Amerikankom koju je upoznala na jednom festivalu u Sloveniji. Kad govori o njoj, osmehuje se kao i svako ko je srećan i zaljubljen.
− Bila je to ljubav na prvi pogled, ali smo vezu započele tek posle nekoliko meseci dopisivanja i upoznavanja preko interneta. Sofija je u to vreme živela u Turskoj. Dolazila je nekoliko puta do sada u Beograd, a ove godine smo bile zajedno i na moru. Nadam da ću dobiti američku vizu jer smo odlučile da živimo zajedno – kaže.
Odlazak iz Beograda vidi kao neminovnost, ukoliko mora da se krije samo zato što voli žene. To što su neki prijatelji prestali da joj se javljaju otkako im je rekla da je lezbijka nije je mnogo pogodilo, ali ne može da prihvati da joj nije dozvoljeno da bude to što jeste.
− Za nas su izlasci opasni, a ni najminimalnije nežnosti ne smemo da pokažemo javno. Pravno nam ništa nije omogućeno. Iako nisam pristalica braka, zašto ne bih mogla da podelim i to iskustva sa osobom koju volim, ukoliko to ikada budem poželela. Volela bih da imamo ista prava kao i ostali − pravo na okupljanje, nasledstvo, zajedničku imovinu… To je ono za šta se borim − kaže.
To nije devojka, to je lezbejka!
Prva gej parada 2001. Majdi je ostala u neprijatnom sećanju.
− Bila sam tamo sa devojkom i nekoliko poznanika, a pored nas je stajala grupa anarhista. Videvši, valjda, aktivističku zastavu crveno-crne boje, vikali su „Šiptari, Šiptari!“. Onda su shvatili da nismo Šiptari, pa su počeli da uzvikuju „pederi, pederi!“, posle čega su nas i fizički napali. Jedan huligan je posred lica udario devojku pored mene, a policajac je za to vreme na nekoliko metara od nas mirno jeo sladoled. Izbezumljeno sam pitala momka koji je udarao devojku zašto to radi kad mu ništa nije skrivila, na šta je on odgovorio: „To nije devojka, to je lezbejka!“ – priča Majda, koja se nada da će „Povorka ponosa“ 2009. proteći mirno.
Skinuto sa sajta
Sajt
