Transseksualne osobe trpe najgoru diskriminaciju i nasilje u društvu na svim nivoima bez ikakvih prava, jer država nije zakonski regulisala njihov položaj. Za transsesksualne osobe obično se vezuje i termin prostitucije, ali one ne moraju da rade kao seks radnice. Postoje transseksualci koji su visoko obrazovani i rade na dobrim radnim mestima, ali kriju svoj rodni indentitet. U našoj zemlji transseksualne osobe jedna su od onih tabu tema koje se niko ne usuđuje da otvori
Jedna od manjinskih grupa u Srbiji čija su prava izrazito ugrožena i koje su izložene društvenoj poruzi i marginalizaciji jesu transseksualne osobe. Ne postoje tačni podaci o broju transseksualnih osoba u Srbiji, pošto se ti ljudi uglavnom kriju i ne žele javno da pričaju o sebi. Statistike pokazuju da u svetu jedan od 11000 muškaraca i jedna od 30000 žena imaju ovu vrstu nelagode prema svom rodnom indetitetu (gender dysphoria).
Transseksualnost je pojava koja nastaje već u stadijumu embriona, smatra se da majka nije u stanju da luči dovoljno testosterona, ako je beba muška, ili estrogena, ukoliko je beba ženska, pa se razvijaju samo sekundarne osobine jednog pola, dok se mozak razvija kao drugi pol. U međunarodnom zdravstvenom registru bolesti transseksualnost se vodi pod šifrom ICD-10 i podeljena je na tri grupe.
Postoje osobe koje se rode sa dva pola i po rođenju lekar predlaže koji pol treba da budu i uz saglasnot roditelja ih operiše. U praksi se dešava da dođe do greške i da pol nije dobro određen, pa ako je osoba slučajno operisana kao muškarac, a ona se oseća kao žensko, opet se podvrgava operaciji. Da li je lekar pogrešio pol ili ne, najčešće se odrazi u pubertetu.
“Transseksualizam je pojava kada osoba ima jedan rodni identitet, a živi i oseća se kao da pripada drugom polu, na primer kada živi kao muškarac, a oseća se kao žena”, objašnjava Dr Bogdanka Čabak i dodaje da je transvestizam “pojava kada osoba jednog pola oblači odeću drugog pola , ali ne želi hiruškim putem da promeni pol”. Transvestiti su veoma česti i oni imaju potrebu da budu i muškarci i žene. U transseksualne osobe ubrajaju se i osobe kod kojih se poremećaj rodnog indetiteta javlja još u ranom detinjstvu.
“Takva osoba izražava trajnu i snažnu teskobu i ona ako je muškog pola smatra sebe pripadnicom ženskog, tako se i ponaša, i obratno, osoba ženskog pola smatra sebe pripadnikom muškog. Oni su trajno neprihvaćeni od društva, a prvenstveno od svojih roditelja”, objašnjava Čabak.
Pred Drugi svetski rat pojam transvestit uveo je nemački psihijatar Magnus Hiršled, koji je imao svoj institut u Berlinu gde su dolazili homoseksualci i transseksualne osobe. Njega su nacisti ubili za vreme rata. Homoseksualci, transvestiti i lezbejke bili su ubijani od strane nacista, a u Aušvicu su morali da nose roze trake.
Anđela ima 21 godinu, student je na Beogradskom univerzitetu i želi da promeni pol. “Sada sam trenutno muško, ali sam odlučila da promenim pol, a presek sam napravila pre godinu dana i krenula sam na psihoterapiju”, kaže Anđela. Ona je imala problema u početku jer je uspevala da se zaljubi i u muškarce i u devojke, ali je vremenom shvatila da uprkos tome što je privlače devojke, ona zapravo živi u pogešnom telu. Od svoje sedme godine oblačila je mamine stvari i majka joj je to branila, ali je uvidela da je ona takva i da će se ceo zivot oblačiti i živeti kao žena.
“Mnogi ne znaju moj problem i bojim se da im saopštim, znaju samo osobe koje me jako vole i koje me podržavaju”, priča Anđela i dodaje da pol neće do kraja promeniti sigurno još dve godine, jer mora da završi fakultet i odsluži vojsku. Anđela ne može da zamisli da do kraja života ima telo muškarca, a da živi kao žena. "Osoba treba da zna da li želi ili ne želi da promeni pol, upravo zbog procesa koji je jako težak i komplikovan", kaže Anđela.
U Beogradu postoji posebna grupa koja radi sa transeksualnim osobama. "Kod nas dolaze transseksualne osobe na psihološku trapiju, obraćaju nam se za savete i pomoć, jer u našem društvu one nailaze na prezir i diskriminaciju”, rekao nam je Milan Đurić, psihoterapeut koji radi sa LGBT osobama. Te osobe trpe najgoru diskriminaciju i nasilje u društvu na svim nivoima bez ikakvih prava, jer država nije zakonski regulisala njihov položaj. Za transesksualne osobe obično se vezuje i termin prostitucije, ali one ne moraju da rade kao seks radnice. Postoje transeksualci koji su visoko obrazovani i rade na dobrim radnim mestima, ali kriju svoj rodni indentitet. U našoj zemlji transeksualne osobe jedna su od onih tabu tema koje se niko ne usuđuje da otvori.
"Prema nekim istraživanjma do sada, lekari i psiholozi su krajnje neobavešteni o životu transseksualaca i imaju predrasude o njima, tako da nije čudno što građani imaju pogrešnu sliku", kaže Đurić. Zakon je nesenzibilan prema transosobama, one posle operacije ne mogu da promene dokumenta i ne mogu da vode normalan život. U zakonima koji važe u zemljama Evropske Unije uvodi se teorija rodnog indetiteta i rodnog izražavanja, koji upravo štiti osobe koje su odlučile i imaju potrebu da preomene pol.
Žana ima 40 godina i radi u kulturi i izdavaštvu. Ona je promenila pol pre dve godine. Kaže da je kroz promenu pola brže prošla nego što je mislila, jer je imala puno energije i volje za to. Ona je prvo bila godinu dana na hormonalnoj terapiji i za to vreme je išla kod psihijatra. Kada joj je psihijatar dao saglasnost, tek onda je hirurg ponovo pristao da je operiše. Posle promene polnog organa, lekar joj je savetovao da tri meseca nema polne odnose, jer je to ipak osetljiva operacija, ispričala je Žana. Ona danas nema nikakve zdravstvene smetnje i odlično se oseća jer joj se njena psiha i telo sada slažu. Na pitanje kako je sredina u kojoj radi prihvatila njenu promenu ona je rekla da nije imala problema, jer su svi primetili da se ona drugačije oblačila i polako da unosi izmene u svoj izgled i život. "Ljudima koje volim i sa kojim sam radila rekla sam da ću da promenim pol i da želim da postanem žena i svi su me prihvatili i sa njima nemam problema", priča Žana, i dodaje da se radna organizacija gde je radila raspala, ali da sada radi isti posao koji voli, samo što više ne govori da je nekada bila muško i da se operisala u ženu. "Nekome ko me ne poznaje i koga nisam znala od ranije ne govorim da sam promenila pol, jer ljudi nemaju razumevanja i bojim se kako bi me prihvatili kada bi to znali", kaže Žana.
Skinuto sa sajta
Sajt
