Svaka treća ispitanica izjavila je da se sama leči ili jednostavno čeka da bolest prođe. – Evropska iskustva u legalizaciji „prodaje ljubavi”
Svega 14 odsto „prodavačica ljubavi” prepoznaje prave puteve prenošenja side (Foto B. Pedović)
Svaka peta „prodavačica ljubavi“ na beogradskim pločnicima je maloletna, a prostitucijom devojke najčešće počinju da se bave sa 19 godina. Oko 60 odsto prostitutki u glavnom gradu Srbije radi na „otvorenom“ i u proseku ima četiri klijenta dnevno, a svaka druga „prodavačica ljubavi“ je romske nacionalnosti, pokazalo je istraživanje Ministarstva zdravlja Srbije, Globalnog fonda UN za sidu i tuberkulozu i Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ koje je obavljeno tokom 2008. godine, na uzorku od 159 osoba koje se bave prostitucijom u glavnom gradu.
Kako je na jučerašnjem skupu o prostituciji u Srbiji istakao dr Dragan Ilić, predsednik Jugoslovenske asocijacije za borbu protiv side, rezultati ove studije pokazuju da svaka peta prostitutka pruža seksualne usluge bez obzira na svoje zdravstveno stanje, a podaci iz njihovog medicinskog dosijea govore da je 22 odsto njih imalo polnu infekciju u poslednjih godinu dana. Svaka treća ispitanica izjavila je da se sama leči, ili jednostavno čeka da bolest prođe sama od sebe. Svega 14 odsto njih prepoznaje prave puteve prenošenja virusa side, a skoro polovina se testirala na virus HIV-a u poslednjih godinu dana. Od ukupnog broja testiranih 2,2 odsto njih ima HIV virus.
„Oko 60 odsto njih je imalo namerni prekid trudnoće – u proseku su imale tri abortusa. Ohrabruje podatak da je devet od deset anketiranih odgovorilo da je koristilo kondom u poslednjem kontaktu sa klijentom. Jedna od pet ispitanica je koristila intravenski drogu tokom života, a oko 70 odsto njih je intravenski koristilo drogu u poslednjih mesec dana“, naglasio je dr Dragan Ilić.
Upoređujući evropske zakonike po pitanju legalizacije prostitucije, Svetlana Nenadić iz Prvog opštinskog javnog tužilaštva navela je da je Austrija legalizovala prostituciju i zakonski obavezala „prodavačice ljubavi“ na redovne zdravstvene preglede. Belgija je takođe dekriminalizovala bavljenje prostitucijom, ako se njome ne remeti javni red i mir, ni u Danskoj prostitucija ne predstavlja krivično delo, osim u slučaju ako se tom „delatnošću“ bavi maloletna osoba. U Finskoj komercijalni seksualni rad nije kažnjiv, ali lokalne zajednice mogu zabraniti prostituciju lokalnim zakonima, u Francuskoj se prostitucija toleriše sve dok ne remeti javni red i mir, a krivično je kažnjivo da se prostitucijom bave maloletne osobe, dok je u Grčkoj bavljenje ovim „zanatom“ dozvoljeno, ali samo u licenciranim javnim kućama koje moraju biti udaljene najmanje 200 metara od ustanove od javnog značaja. Irska je zabranila bavljenje prostitucijom, a Luksemburg je legalizovao seksualni rad, ali je stavio veto na otvaranje javnih kuća. Po švedskim zakonima, krivičnopravno se sankcioniše „kupac“ seksualnih usluga, a ne i „prodavac“, dok Velika Britanija dozvoljava prostituciju, ali zabranjuje otvaranje javnih kuća i reklamiranje prostitucije.
