PROSTITUCIJA U BEOGRADU

[admin]

U poslednjih 10 godina u Beogradu je evidentirano oko 1100 osoba koje se bave ili su na bilo koji drugi način povezane sa prostitucijom, mada je nezvanično taj broj mnogo veći. Samo u toku prošle godine, podneto je 192 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv lica zatečenih u vršenju prostitucije. Pored devojaka i žena, prostitucijom se bave i muškarci. Opširnije Jelica Tapušković.

Prostitucija ili najstariji zanat, kako mnogi vole da kažu, sve više uzima maha i u Beogradu. Smatra se da ovog vida kriminala najviše ima u srpskoj prestonici, mada je i u drugim gradovima sve učestalija pojava. Prostitucija se obavlja u hotelima, privatnim stanovima, raznim salonima – kozmetičkim i za masažu, klubovima, striptiz barovima, mada je najčešća ulična prostitucija. U Beogradu postoje i određena mesta koja su poznata po okupljanju prostitutki, kao što su kraj oko železničke i autobuske stanice, „Plavi most“ u jednom beogradskom naselju, Obrenovački put i i slična mesta.

Treba naglasiti da je prostitucija povezana sa drugim oblicima kriminala, tako da se među prostitutkama mogu naći i žrtve trgovine ljudima. Ovaj kriminalni oblik čvrsto je povezan sa neovlašćenim držanjem i stavljenjem u promet opojnih droga, ali i sa krađom, budući da se često dešava da se korisnici sexsualnih usluga pokradu, bilo da to učine prostitutke, bilo njihovi makroi.

Odeljenje za javni red i mir beogradske policije ima svoju evidenciju o devojkama i muškarcima koji se bave prostitucijom. Inspektorka Dragana Starčević, rekla je za naš radio da, po toj evidenciji, najmlađa osoba koja se bavi prostitucijom ima svega 13 godina, a najstarija 63, kao i da su brojni razlozi koji su ih naterali da se bave tim poslom.

„Sve te žene koje se odaju prostituciji pominju neke razloge, najčešće ekonomske – nemaju gde da žive ili su ostale bez posla, a što se tiče dece, ona su uglavnom zloupotrebljena u seksualnoj eksploataciji. Znači, uvek je tu neko starije lice koje ih dovede u takvu situaciju, zloupotrebi ili dovede u zabludu. To su devojčice iz razorenih porodica ili žive u teškim materijalnim uslovima, bez škole, na niskom mentalnom razvoju. Znači radi se o devojčicama zloupotrebljenim u svrhu seksualne eksploatacije“, rekla je Starčevićeva. Prema njenim rečima, kazna propisana Zakonom o javnom redu i miru je 30 dana zatvora za osobu koja se bavi prostitucijom, ili ustupa prostorije u tu svrhu, dok je kazna od 60 dana predviđena za ustupanje prostorije maloletnom licu da se time bavi. Međutim, ni te kazne nemaju mnogo efekta, budući da se većina devojaka ili muškaraca i posle izdržavanja kazne vraća prostituciji, a veoma mali broj se izvuče iz te priče. Tako su u odeljenju za javni red i mir evidentirane devojke koje su i po 30 i više puta vraćane na izdržavanje kazne. Kako je Starčevićeva istakla, postoje podaci koji ukazuju i da se javne ličnosti, pre svega sa estrade bave prostitucijom.Pojedini to čak i sami priznaju ili ih prijavljuju ljudi iz njihovog okruženja.

Cenovnik seksualnih usluga je raznolik i zavisi od vrste prostitucije, odnosno cena varira u zavisnosti od toga da li se radi o uličnoj prostituciji, hotelskoj ili prostituciji sakrivenoj iza raznih salona. Tako su cene ulične prostitucije daleko niže i kreću se od 1000 do 2000 dinara za oralni sex i 1500 do 2000 za klasičan, a sve u zavisnosti gde prostitutka stoji, kako izgleda i koliko ima godina. Kada se radi o salonima za masažu i hotelskoj prostituciji, tu su cene više i kreću se od 40 do 60 evra za pola sata ili 80 do 120 evra za sat vremena.

[admin]

Beograd -- U Beogradu živi između 900 i 1.000 žena koje se bave prostitucijom na ulici i koje su potpuno nezaštićene, rekla je danas predstavnica JAZAS-a Viktorija Cucić.
B92 četvrtak, 6. novembar 2008.

"Ulična prostitucija je vrh ledenog brega i predmet opšteg odbacivanja, dok je prostitucija na srednjim i višim nivoima nedodirljiva", kazala je Cucićeva na konferenciji za novinare. Koordinator istraživanja CESID-a "Percepcija prostitucije/seksualnog rada u Srbiji" Miloš Mojsilović naveo je da u Srbiji ne postoji institucija koja se bavi ovim problemom.

Prema njegovim rečima, gotovo je nemoguće identifikovati osobu iz neke državne institucije koja je kompetentna za razgovor o tome i jako je loša međuinstitucionalna saradnja po pitanju prostitucije.

"Najdalje u toj oblasti je otišlo Ministarstvo zdravlja kroz Strategiju za borbu protiv HIV-a, a mediji su jedini i isključiv izvor informisanja na temu seksualnog rada", naveo je on.

Predstavnica Anti-trafiking centra, koji je naručio to istraživanje, Aleksandra Galonja, navela je da su više od 90 odsto žrtava trgovine ljudima upravo prostituke.

Ona je dodala da Ministarstvo rada i socijalne politike nije pokazalo razumevanje i poznavanje oblasti trgovine ljudima, te da je malo urađeno da se to spreči.

"Za sada je jedini angažovan MUP, a sve je više ljudi iz Srbije koji su žrtve trgovine ljudima", kazala je Galonjićeva.

Miloš Mojsilović je naveo i da rezultati CESID-ovog istraživanja govore da mnogo više ljudi u Srbiji osuđuje prostituciju nego što je onih koji kažu da se neko na to odlučuje jer nema drugog izbora.